Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

438

РБ И ту има четири сандука, Све су сами крстати тал'јери. Опет Мијат друштву бесједио : „Браћо моја, тридест и пет друга ! „И још блага нема за хајдука.“ Узе Мијат троструку канџију, Па на каду љуто замахује, Замахује, а не удара је, Већ канџијом бије по дувару: „Видиш сејо, Љубовића кадо ! „Видиш ову троструку канџију, „Кад те њоме станем ударати, „Провјећ' ћу ти свилену вереџу, „И под њоме танану кошуљу, „Још ћу мало коже захитити; „Кад те, секо, станем ударати, „Кано братац у милости сеју; „Кални брати и ва треће благо.“ Мора јадна када да му каже, Отвори му и трећу комору, У буџаку кожа бивољача Заливена Латинскијех рушти. Онда Мијат друштву казивао : „Браћо моја, тридест и пет друга ! „Овђе нешто блага за хајдука, „ Товар'те ве, не претовар те се, „Бојати се од Босне поћере.“ Хајдуци се онђе товарише, И сву онп кожу изручише, И врло се не претоварише ; Онда их је Мијат испратио, Заборави и пушку и сабљу,

115

120

195

130

135

140