Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

44]

426

»Да отиде у Лијевна града, „Да сакује токе триесторе

„На мојијех тридесет хајдука,

» И начини тридест челенака „На нашијех тридесет калпака ; „Оваке токе да су позлаћене; „Моје токе од оке четири,

„уОне да су од сувога злата,

БИ у њима три камена драга, „Нек се знаду токе Мијатове % „Свакоме ћу оном поклонити „О мојих плећа зелену доламу, » Од рамена лака певердана.“ Када ријеч у дружину дође, Сви хајдуци ником поникоше И' у црну земљу погледаше, Како трава на увојке расте, Као дојке у младе ђевојке : Не пониче Даничићу Виде, Већ поскочи на ноге лагане, А довати лака џевердана,

Раскака се шњиме низ планину,

Као јелен од седам година, Оде право ка Лијевну граду.

За њим трчи Мијат харамбаша :

„Побратиме, Даничићу Виде! „Врат се амо, немој лудовати! „Ти се прођи бијела Лијевна, „Не оста ми бољи у дружини;

„А знаш добро, што смо учинили:

„Ономад смо убили Турчина, „ Од Лијевна старога Мал-агу,