Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

451

уја повратит шалу за срамоту, ујали своју изгубити главу.“ Оде хапо Рисну на крајину, Лимун оде мору дебеломе

Л оћера хиљаду волова;

Он продаде на мору волове,

Па у Млетку начини оружје, Па он оде бијелу Перасту, Одврже се к Бају у хајдуке, СОкупи себе сто двадесет друга. Оде хабер Ришњанин-хамији,

Он не смије купити сватова. Тако стаде године четири.

А кад пета настаде година, Књигу пише Митровски диздару, Те је шаље Ришњанин-хашџији : »0 мој зете, Ришњанин-хашија, ! „Ти у мене испроси ђевојку, „Дит' је водиш, ни одговор дајеш „Ево има четири године:

„Да је била од седам година, „Сад би веће била за удадбу.“ Дође књига Рисну на крајину, Кад је виђе Ришњанин хаџија, Нуто њему муке и невоље ! Другу хаџо књигу начинио, Оправи је Митровском диздару: » О мој тасте, Митровски диздару ! „Кад сам оч'о од твојега двора, » СО љутом сам се гујом завадио, „Са Лимуном на равну Гласинцу : »Отео му свијетло оружје;

90

95

100

105

110