Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

258

„Ето, мати, књиге најпотоње.“ Отале се дигоше сватови. Дурмиш-беже свате сјетоваше: „Не пјевајте, ни пушке бацајте, „У ставите зиле и борије,

„А савијте свилене барјаке, „Док прођемо кроз Корита равна.“ То су бега свати послушали : Кад су били у Корита равна, Уставише зиле и борије,

А савише свилене барјаке,

Ни ко пјева, ни ко пушке баца, Тајом иду кроз Корита равна, Млидијаху, нико не виђаше,

Ал то гледа Бајо и Лимуне

(Са стијене из Кобиље главе; Па Лимуну Бајо говораше :

„Ој Лимуне, драги побратиме ! „ја сам чуо, ђе говоре људи:

»„ »Од како је гавран поцрњео, „»Није хајдук разбио сватова ;<“ „Гријота је удрит на сватове

„И ђевојци срећу укинути; —

„Да сватове данас пропустимо, „Чекаћемо Ришњанин-хаџију,

- „Кад хаџија у пунице пође.“

Лимун свога послушао побра, Пропустише кићене сватове. Кад су били на измак Корита, Бог убио црна Циганина !

Кој: завика из грла бијела: „Чала сада, наше мектербаше !

215

220

225