Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

=

„Пусти руке од моје ђевојке.“ 215 Вели њему ђевер Дурмиш-беже

„Не ћу Богме, Лимун-харамбаша,

„Да 6' отпале обје до рамена,“

Ману мачем Лимун Ура ОВИ,

/Одејече му руке до рамена." | 280 Паде беже у зелену траву, |

Лимун узе за руку ђевојку;

Велик они шићар покупише,

Па одоше уз Кобиљу главу,

Па сједоше пити рујно вино, 28 Служи вино Туркиња ђевојка

Златном чашом и бијелом руком.

ст

Пошао је Ришњанин хаџија,

Да он срете кићене сватове

С његовијех стотину Ришњана ; 290 Кад се прими уз Рудине равне,

Чу хаџија пушке у Коритим,

Своме се је јаду досјетио.

Брже иде у Корита равна,

Када дође у Корита равна, 295 По богазу крвца огрезнула;

Нађе брата свога Дурмиш-бега

" Осјечених руку до рамена;

Све му беже право казиваше.

Вели њему Ришњанин хаџија : 300 „Дурмиш-беже, ако Бога, знадеш !

„Куд ли оде Бајо са Лимуном 2“ Дурмшш-бег му право казиваше: >=

ст) Приповиједају, да се и сад у Коритима познаје гробље тијех сватова, и да ва једном камену стоји изрезано, како је дјевер затрлио снаху, а Лимун га ударио мачем, те му осјекао руке.