Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

Пн

448

Два пиштоља два брата рођена, Кој се рани мачем по крајини, Као соко крилма по облаку; Па: одоше у Васојевиће,

Б'јелу двору Николића Таша; Отолен се друштво подигнуло Б'јелу двору кнеза Иваниша, Напред иде Николићу Ташо; Кад су били пред бијеле дворе, Ал' ето ти сестре Комненије Ђе Турцима носи рујно вино; Кад угледа сестра брата свога, Баци вино на земљицу чарну, Па рашири освоје 6'јеле руке, Она трчи брата да загрли:

„ Ходи, брате, да. се пољубимо !“ Ал' говори Николићу Ташо : „Стани, сестро, док се дарујемо !< Пак потеже мача од бедрице, Ул'ри сестру по свилену пасу, Двије поле на земљу падоше, Из ње паде оно мушко чедо, Па се ваза по зеленој трави; Па у дворе јуриш учинише,

И убише бега Љубовића,

И остале Турке исјекоше; Посјекоше кнеза Иваниша;

Сам побјеже дијете Павлица, За њим трчи Николићу Ташо; Ал' говори дијете Павлица :

_ „Не трч' за мном, мој мили ујаче !

„Ја с' нијесам био ни родио,