Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

176

459

„У Мостару граду бијеломе

„Добро стоји кућа Петровића,

„Тамо рађа вино и шеница, 95 » Око њег" су цркве манастири :

уја ћу поћи ка Мостару граду.“

Кад је мати ријеч саслушала,

Брво трчи низ бијелу кулу,

Пак ђеверу попу долазила, 100 Те му каза, што је и како је;

А кад попе снаху разумијо,

Он отиде на бијелу кулу,

Ђено сједе господа сватови,

Па им попе пође говорити : У 05 » О сватови, моја браћо драга !

„Ви се моме двору потрудисте

„А“ просити моју синовицу,

„Фала вама, моја браћо драга!

„На поштењу и на вашем труду, 110 „Који сте се мени потежили;

„Ево сада, моја браћо драга!

„Анђа узе себи заручника,

„По имену Петровић-Стевана

»Од Мостара града бијелога, 115 „Хоће поћи ка Мостару граду.“

Када свати њега разумјеше,

Тад' се попу смјерно поклонише,

Још лијепо њему зафалише,

Оде сваки свом бијелу двору, 120 Сам остаде Петровић Стеване;

Узе јунак лијепу ђевојку,

Па је баца за се на вранчића,

Оде здраво бијелу Мостару;