Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

536

521 »Побратиме, Копчић-Иване ! уја сам скоро испросио злато » У Крајини а у луци Бајној,

»Шћерцу дивну од града диздара;

»Опреми се штогођ љепше можеш, „Ходи мени, побро, у сватове, уда ми будеш ђевер уз ђевојку.“ Кад Ивану књига допаднула,

И он виђе, што му ситна каже, То је њему врло мило било, Опреми се што љепше могаше: Он облачи од свиле кошуљу, Пола злата, пола б'јела платна, Врх кошуље зелену доламу,

А на ноге ковче и чакшире, По долами од срме тканицу, По тканици паса мукадема,

А за њега седам самокрева, Међу њима ножа окована;

Врх доламе токе од три оке,

А на главу Феба Финофеса,

На коме је кита од бисера, Око њега од злата шамија,

На њој јесу два камена драга, Пред којим се ходати виђаше Усред тавне ноћи без мјесеца, Као у дан, када сунце грије; Пак отиде у своје подруме,

Те изведе вранца без биљега, Оседла га седлом сребрнијем,

А покри га пули рисовином, Искићена и сребром и златом,

5()