Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

Из ње пада студено камење,

Оно бије по таборах Турке,

Не утече друга никаквога,

Ни да каже, како с' погинули, |

Осим паша Омер-Ћехаићу,

И шњим бјежи царе Стамболија, тг Побјегоше у бијелу цркву.

Ћаше Саво цара покрстити,

Но се боји цркви Филиндару,

Да му царе хилу не учини.

Добар прилог царе уписао,

Да га даје цркви на годину

О честпту дану Митровоме:

По сто оках воска топљенога.

То је било, истина је, кажу.

Сачувај ни, Боже, господара!

[1.

( Е освети Саво и Хасан-паша.

П] ротужило самоуче ђаче Миљешевци на капији цркви

У неђељу прије зоре б'јеле, Прије зоре и јаркога сунца. Пита њега старац игумале: „Красно чедо. самоуче ђаче! „Каква ти је голема невоља, „Те ти цвилиш пркви на капији „У неђељу прије јарког сунца „Ил је тебе књига омрзнула „Или ти је на ум пала мајка %

160

165

170

Шб, 283.