Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

У хајдучкој проклетој Малтији: Тада оне ситну књигу пишу,

Своме брату султан-Ибрахиму : „Султан-царе, наше јарко сунце! „Ил' не чујеш, ил не хајеш за нас, „ће смо ти се младе осужњиле

„У хајдучкој проклетој Малтији 2“ А кад цару ситна књига дође,

Те он виђе, што му књига каже, Он сазивље лале и везире,

(Саставио сто и двадест папа

И четрђест учтугли везира

И двадесет старијех кадија; Па говори царе Ибрахиме: „Олуге моје, лале пи везири! „Моје су се сестре осуткњиле

»У хајдучкој проклетој Малтијп:

»Ил' ћемо их силом отимати, „Ил ћемо их благом пресипати, „Или ћемо робље мијењати #“ Веле њему лале и везпри: _ „Св'јетла круно, царе господине ! „Да бисмо их благом пресипали, „У каура доста блага има;

„Ако бисмо робље мијењали, „Њихово се робље истурчило; „Већ ћемо их силом отимати.“

Тад: говори царе Ибрахиме; р | |

„Олуге моје, лале п везири! „Кога ћемо врћи серашћером #“

" Веле њему лале и везпри:

„Господине султан-Ибрахиме !