Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

94

а

Чело пуче, очи му скочише, Мртав Ибро испред паше паде. Кад то зачу тридесет чобана, А скочише на ноге из траве. Међу Турке ватру оборише,

За оштро се гвожђе приватише, Међу Турке јуриш учинише, Исјекоше пашине делије,

И ту пашу жива уватшше, Свезаше му руке наопако, Одведоше Стјепановој кули. Истом Стјепан из тазбине дође, Па је брату Ђурп бесједнио: „Да мој брате, чобанине Ђуро! „Да нијеси погубио друштва #“ А. њему је Ђуро бесједно:

„Н'јевам, брате, друштва погубио,

„Већ једнога више задобио, „Задобпо пашу Подгорицу.“ То Стјепану врло мило било. Кад он виђе пашу Подгорицу, Прореза му зелену доламу, Па га узја, како и парипа,

| Одјаха га граду Дубровнику,

Па продаде њега у Латине, У Латине, за меке рушпије, Нека вуче по мору галије!

140

145

150

155

160

165