Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
94
а
Чело пуче, очи му скочише, Мртав Ибро испред паше паде. Кад то зачу тридесет чобана, А скочише на ноге из траве. Међу Турке ватру оборише,
За оштро се гвожђе приватише, Међу Турке јуриш учинише, Исјекоше пашине делије,
И ту пашу жива уватшше, Свезаше му руке наопако, Одведоше Стјепановој кули. Истом Стјепан из тазбине дође, Па је брату Ђурп бесједнио: „Да мој брате, чобанине Ђуро! „Да нијеси погубио друштва #“ А. њему је Ђуро бесједно:
„Н'јевам, брате, друштва погубио,
„Већ једнога више задобио, „Задобпо пашу Подгорицу.“ То Стјепану врло мило било. Кад он виђе пашу Подгорицу, Прореза му зелену доламу, Па га узја, како и парипа,
| Одјаха га граду Дубровнику,
Па продаде њега у Латине, У Латине, за меке рушпије, Нека вуче по мору галије!
140
145
150
155
160
165