Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
104
94.
о
см
уда носимо благо Немањића, „А нико нас поћерати нема, „Него сами прни калуђери,
„Ни у једног ни пушке ни ножа,“
Кад то чуо силан Јаут-беже, Он послуша свога брата мила, Па окрену тридесет Турака, Отидоше цркви у Дечане. Далеко их старац угледао, Угледао старац игумане, | А мало их ближе сусретнуо, Те им добре коње приватио, Па одведе коње у подруме,
А. одведе у ћелије Турке.
„ја чујеш ли, старац игумане! „Готов', море, госпоску вечеру, „јање пеци, а туку пирјани, „А замеди препеке ракије.“
То је њега старац послушао,
Те зготови госпоску вечеру, Те вечера тридесет Турака. И ту Турци ноћцу преноћише. Каде свану и огрија сунце, Поранило тридесет Турака, Они пију каву и ракију;
Кад се мало понапили Турци, Проговори силан Јаут-бего: уја чујеш ли, старац игумане, „Ид' отиђи у бијелу цркву, „Те донеси благо Немањића,
»Да ти б'јелу не поробим цркву.“ јелу р ркву
Ал говори старац игумане:
30
35
40)
45
Т
сл