Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
135
121
„Турци, браћо, све седам дахија !
„ Вако нама инџијели кату:
„Кад су 'наке бивале прилике
„Випг Србије по небу ведроме, · 95 „Ев' од онда пет стотин“ година,
„Тад: је Српеко погинуло царство,
„Ми смо онда царство задобили,
„И два влашка цара погубили:
„Костантина насред Цариграда 100 „Украј Шарца, украј воде ладне,
„И Лазара на пољу Косову;
„Милош уби за Лазу Мурата,
„Ал га добро Милош не дотуче,
„Већ све Мурат у животу бјеше, 105 „Док ми Српско царство освојисмо,“
„Онда себи везире дозива:
„Турци браћо, лале и везири!
„Ја умријех, вама добих царство,
„Него-ово мене послушајте, 110 „Да вам царство дуговјечно буде:
„Ви немојте раји горки бити,
„Веће раји врло добри будте;
„Нек је харач петнаест динари,
„Нек је харач и тридест динари; [15 „Не износ'те глоба ни пореза,
„Не износ'те на рају биједа;
„Не дирајте у њихове цркве,
„Ни у закон, нити у поштење;
„Не ћерајте освете на раји, 120 „Што је мене Милош распорио,
„То је срећа војничка донела:
„Не може се царство задобити,