Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
136
128
„Не ће имал' ко језан учити;
„Куд су наши друми и калдрме,
„И куда су Турци пролазили
„И с коњскијем плочам задирали,
„Из клина ће проникнути трава, 160 »Друмови | ће поже. љет' Турака,
5 Турака нигде бити не ће. „Тако књиге инџијели кажу.“
и
· Кад то чуше сви седам дахија,
Све дахије ником поникоше, 165 И преда се у земљу поглаше, –
() књигом не зна нико бесједити,
Ни како ће књизи отказати.
= Старац Фочо подавио браду, =
137
Па је б'јелу са зубима гризе, 170 Ни он не зна с књигом бесједити,
Већ се и он томе послу чуди;
Не пониче Фочић Мемед-ага,
Не пониче, већ јунак покличе:
„Дишер море, хоџе и уваизи! 175 „Мол'те Бога и језан учите
„Сваки данак а све по пет пута,
„Не бринте се нама дахијама:
„Док је нама здравља и памети,
И док нам је Биоградског града, | „Ми смо кадри управити градом,
„Око града спротињом рајом.
„Кад краљеви на нас војштит не ће, „Како ће нам раја досадити,
„Кад нас има у седам дахија “ 185 „У свакога по магаза блага“
„Каква блага“ Све мека дуката,
ср <>