Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
Па
Мула аи
„Он је паша, а ја сам субаша. „Док погубим кнеза Грбовића. „Ив лијепа села Мратишића, „Он је паша, а ја сам субаша. „Док погубим и Алексу кнеза „Ив лијепа села Бранковине, „И Јакова брата Алексина: „Дар и ћесар кад се завадише, „Код ћесара обрштери бише, „И новише од злата кашкете, »Попл јенише све Турске паланке, „Поробише, ватром попалише, „Цар и ћесар кад мир учинише, » А они се цару предадоше,
» И код цара кнезови посташе, „Млоге Турке цару опадаше, „Седам паша, што су опаднули,
» Опаднули, па их поморили;
„Они паше, а ми смо субаше.“ »ујок погубим кнеза Тавнавскога, „Из Љутица Станка обор-кнеза; „Док погубим кнеза Мачванскога, » С Богатића Мартиновић-Лазу,
» Он је паша, а ја сам субаша. „Док погубим кнеза Поцерскога, » О Метковића Ружичић-Мијајла,
» Он је паша, а ја сам субаша. „Док запалим Рачу украј Дрине, „И погубим Аџи-Мелентија,
„Кој је ипго преко мора сињег, „Те је влашку ћабу полазио, »Пак се узгред у Стамбол свратио,
285
290
~) со ст
300
310
915