Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
146
132
ан
Апи-Рувим насред Биограда, Једног дана, а једнога часа: Вип' њих јарко помрчало сунце.
Мемед-ага конаку похити,
Не би л још ког Срба застануо. Да још бира ђеког да пос'јече. Ал' кад Срби жалост опазише, Из чаршије на мах побјегоше, Мемед-аги ниједан не дође. Кад то виђе Фочић Мемед-ага, Одмах позна, да горе уради, И одмах се бјеше покајао,
Ал се веће доцкан покајати, Већ повика дванаест делија,
И Узуна свога кавеџију:
» Чујете ли, моји соколови! „Брзо добре коње посједните, „Пак трчите у село Тополу,
»Не би л Црног погубили Ђорђа:
» АКО ли нам сад утече Ђорђе, „Нека знате добра бити не ће.“ Кад то чуше дванаест делија, Одмах добре коње посједоше, И пред њима Узун кавепија. Отидоше у село Тополу
У суботу уочи неђеље:
На освитак неђељи дођоше Прије зоре и бијела дана,
И Ђорђијне опколише дворе, Ударише с обадвије стране,
А са двије стране повикаше: „Изиђ' амо, Петровићу Ђорђе !“
450
4715