Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
НЕ
Па он викну у село Сибницу, Сибничани сви му долећеше: Ту се саста стотина јунака, На мах Орбљи хана запалише, И тројица Турак' изгорјеше, А тројица пред њих истрчаше, по И Србини сва три погубише.
На све стране Борђе књиге посла У свих градских седамн ест нахија На кметове селске поглаваре: |уСваки свога, убијте субашу;
| „Жене, ђецу у збјегове кријте.“ Кад то чуле српске поглавице, На мах они послушаше Ђорђа: Сви скочише на ноге лагане, Припасаше свијетло оружје, Сваки свога убише субашу, Жене, ђецу у збјег одведоше. _ Кад је Борђе СОрбље узбунио
И с Турцима веће завадио,
Онда Ђорђе прође кроз нахије, | Е Па попали Турске карауле, И обори Турске тефериче,
И удари на Турске паланке,
(Све паланке он Турске попали,
Женско, мушко, све под мач удари,
Тешко Орбље с Турцима. а Турци мисле, да је раја. шала,“
540)
550
555
12) Кад су Србљи први пут дошли на У асац (1805), онда:
(кажу да) су Турске жене у Шапцу пјевале: „Подигло се неколико влаха, „И понели у тиквици праха,