Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
151
152
ДЕ
Измеђ' себе дају зулумћаре, Зулумћаре „изјелице Турке, Предају их у СОрбињске руке. Боже мили п Богородице ! Када Србљи докопаше Турке Зулумћаре у бијеле руке,
Па их сташе Србљи разводити Преко поља без свијех хаљина, Без ћурака и без антерија,
Без сарука у малим капама, Без чизама и без јеменија, Голе, босе топузима туку: „Море, баша! кам' пореза наша 2“ У по поља Ђорђе сабљу вади, Зулумћарске одсијеца главе.
А кад Борђе исијече Турке, Исијече Турке зулумћаре,
Онда Борђе у градове уђе;
Што би Турак' по градов'ма б'јелим,
Што би Турак' за сјече, ис'јече; да предаје што би, то предаде; да крштења што би, то искрсти. Кад је Борђе Србијом завлад'о, И Србију крстом прекрстио,
И својијем крилом закрилио
Од Видина пак до воде Дрине, Од Косова те до Бпограда, 'Вако Ђорђе Дрини говорио: „Дрино водо! племенита међо „Измеђ' Босне и измеђ' Србије ! »Наскоро Ке и то време доћи, „Када ћу ја и тебека прећи
» И честиту Босну полазити !«
600
605
610
615
69)