Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

ХУД

стојни поклон за дојакошњу дангубу, отиде из Крагујевца кријући од мене. — Кад сам прошавши Година питао зањ, казали су ми да је умро.

ТУ. Од старца Рашка (родом из Колашина, па још у почетку Српске буне на даије добежао у Србију п наместио се у наији Јагодинској у селу Сабанти) :

Из дрРУГЕ КЊИГЕ:

о. Град градила три брата рођена, |П, 109] 8. Вино пије силан цар Стјепане |П, 173]

9. Побоље се Српски цар Отјепане (П, 178] 0. Састала се четири табора |Џ, 181]

1. Службу служи славни кнез Лаваре |, 190)

Из ТРЕЋЕ ЕЊИГЕ:

5. Вино пије Старина Новаче [Ш, 23) 6. Још зорица не забијелила, [Ш, 50) 13. Још зорица не забијелила, |Ш, 399!

Из- ЧЕТВРТЕ ЕЊИРЕ: 18. Дозивао царе Сулемане, |Ш, 56] 43. Знате л', браћо, јесте л' запамтили 2 ПУ, 195] По свој прилици је Рашко ову повледњу пе-

ому сам спевао у логору на Делиграду, јер је ја ни од кога тако по реду нисам могао чути, као

04 њега, а и они, од који сам је слушао, сви су

хушми| казивали, да су је на Делиграду чули од њега, п дају ) је он онде често певао Петру Добрињцу.

') Ово је ју, у оваком догађају (где после овога местоименија иде глагол је), од велике помоћи.