Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
170
154
» Обавре се рече три ријечи:
„» Моја браћо, до триста другова ! »» јео ће са мном, нека иде за мном: у»ја се први со Турци бити не ћу.“ „Што бијаште огња пламенита, „Са Ћурчијом оде у планину. „Кнез Мијајло Ружичић пошао „Из лијепа села Метковића,
» И он води три хиљаде војске; „Кад. Мијајло опази Ћурчију,
„Бе Ћурчија струже уз планину, „Препаде се Ружичић Мијајло, „Ша мах своју распустио војску: „ „Моја браћо и моја дружино !
„» Бад. Ћурчија бјежи у планину, „»Пема данас боја са Турцима,
„ „Ви бјежиште сваки своме двору, »у»ија се сваки код свог двора нађе.“ » Ту Мијајло распустио војску.
„ Чича Јаков остаде пред црквом » Су својијех три стотине друга,
» Су четири своје арамбаше;
„А“ игуман Аџи-Костантине
„Бије требе да се' у боју деси: „Костантин се игуман уклони;
» А чича се Јаков препаднуо, »Посједнуо крилата ђогата,
»Голу сабљу држи у рукама,
„Да дружини 'вако говораше:
„» Браћо моја, три стотине друга ! » уда црквену затворим' авлију,
»„ »Да бусије себе поградимо,
140:
145
150
160
170