Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
180
168
А ракија приче говорити, Поче им се Чупић туговати:
» Ах мој брате, Јанко и Вуица !
„ Тешко су ми Турци додијали, »јер сам, браћо, на крајини љутој, „Украј Дрине, украј воде ладне,
„Пак ми Мачву из преваре краду,
»„Не могу се с њима удесити, » А да ми се се њима удесити, »„Волио би нег' царево благо,
»Да ја видим, чија јесте Мачва, »Чија јесте, чија л' ће остати;
» То би сада, браћо, највољео. —« Истом Чупић у ријечи бјеше,
А стражарче долеће са страже, Вјерна слуга Јуришића Станка, Иза Батра, са села Салаша, Гологлаво бјеше, без обуће,
Без обуће и-без дуге пушке;
Од шумскога трња одерано; Грознијем се сузам' упрљало; Војводама када оно дође,
Оно њима Бога не назива,
Већ овако њима проговара : »„Кље га сјели, три Српске војводе ! »„'Кље га сјели п вино попили! „Ви шијете и попијевате, »Сиротиња у невољи цвили :
»На Мачву вам Турци ударише, „Седам хиљад' и триста Турака,
» И пред њима Мемед-капетане »Од Зворника. града бијелога,
15
20
25
90
35:
5 с>
45