Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
178
Ае
„Бе аферим, Црнобарац-Отанко !
„Да си синоћ мог брата убио,
„И да си ми дворе запалио,
„Та све би ти данас опростио,
„Нити би те игда прекорио;
„Проклет био, тко ти споменуо !
„Кад си Србљу тако у помоћи.“ '') "до Да се коме стати нагледати,
Како Српске сабље сијевају,
Мртве Турске главе зијевају !
Ту не оста Орбљин у дружини,
Који Турске не одејече главе,
Који по дв'је, који по четири,
Војводама ни броја но има.
О'јече Турке од Рогаче Јанко,
Што би Јанко Турак' оставио,
Дочекује војвода Вујица;
Што 6' Вујица Турак' пропустио,
Дочекује Црнобарац Станко;
Што би Станко Турак' промалпио,
Дочекује Латковић Јоване;
Што би Јован Турак'“ оставио,
Дочекује Нинковић Јовица;
Што 6' Јовица Турак' пропустио,
Дочекује Чупићу Стојане.
Чупић ради, да гласник не оде:
Сабљом с'јече, а мрковом гази,
Другом руком буздованом туче, 365
со ст от
(675) сљ (2==)
1=) (танко из Шрне баре био је нешто екривио, па побјегао у хајдуке, и била је изишла заповијест, да се не може предати, него да се мора погубити; но тим се случајем предао и остао на миру.