Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

222

Па Младену ријеч говорио:

„Бог т' убио, Младене везире, »Дда л не видиш, њима не видео! »Да л' не видиш, да л за нас не „ Јешко мене досадише Турци, „Досадише топом и кумбаром, „Млога ми је војска изгинула, „Што остало, све се поплалпило, „И сваком је лице потамнело,

» Од проклета топа и кумбаре, »Од брвога праха и олова;

„ И ја сам се, брате обранио, „»Обранио у десницу руку;

„Но ти прати војску на измену, „ [је потпуни мога Делиграда, уда ми Турци шанац не привате; „Вера моја и тако ми Бога! Ако Турци мој шанац“ привате. „Приватиће сву нашу Србију.“ Итро Младен Петра послушао, Те опреми војску на измену,

И потпуни шанца Петровога. Мили Боже, на свем тебе вала ! Често ли се војске ударау, Ударау по пољу широку,

По зелену лугу Моравскоме, Нагоне се у воду Мораву, Крвави се сва вода Морава

Од јунака и добријех коња: Тако били три недеље дана. Докле Петру одлакнула, рука, Он отиде под шатора свога,

ајеш

со сл =

од от сл

360

(У с> сл

370)