Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

1

„И њино је лице потамнело

» Од проклета топа и кумбаре,

» Од брзога праха и олова, „Нама Петар ситну књигу пише: „» Где си саде, господару Борђе 2 „»Да се мени на невољи нађеш, „уда ми Турци шанац не привате; „»Вера моја и тако ми Бога! А „»лко Турци мој шанац привате, „»Приватиће сву нашу Србију.““ Кад то зачу господар Ђорђије, Он се маши џепу свиленоме,

Те извади два дуката жута,

Те их даје Туфекчији Стеву: „Нај ти, Стево, два дуката жута, „Те ти иди, те се напиј вина.“ Па он диже силну своју војску, Све атлије и све токалије,

Сваки носи џиду на рамену,

До по џиде ошшивено вуком

Да с' јунаку не помичу руке; Те удари преко Шумадије; Леонтије Српски Митрополит,

И он иде друмом широкијем,

И са собом све води попове,

"ПИ он вози велике топове,

Дође- Ђорђе равну Крагујевцу. Но са града покликнула вила, Баш са града према манастиру, Манастиру бијелу Коњицу,

Она зове Бушатли-везира :

„О везире, жалосна ти мајка!

410

~ > (2)

у О (од

(5ЛО] со