Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

280

„Ил сте луди, ил' сте се препали 7 „Што се, болан, 'нако не владате, „Кло су с' старе војводе владале 7 „ЂЊе је вама дивит и хартија г „Што ви ситну књигу не пишете, „Не пишете, па је не шаљете

„ Б'јелу Шапцу, Лаваревић-Луки, „Комендату од Шапца бијела, »Џек вам даде индат у Лозницу 2 » Другу пиштте, Чупићу пошљите, „Трећу пиш'те шеру Парашници „Голом сину Зеки буљубашт:

» ја они су на гласу јунаци,

их се боје сви Турци Бошњаци;

„Ако нама од њих помоћ дође, „Пека знате, разбићемо Турке.“ Кад то чуо Богићевић Анто, Та онда се пера осјетио.

Узе Анто перо и хартију, Дрећу руке, писати не може, Веће даде Поцерцу Милошу:

· уПај ти, побро, Поцерац-Милошу !

„Нај ти, побро, перо и хартију, „Ењигу пиши, ја ћу говорити.“ Узе Милош дивит и хартију, Милош пише, а говори Анто. 'Вако Анто у књизи говорп: „Господару, Лазаревић-Луко !

уја из Шапца Српски комендате ! „Или чујеш, болан, ил не чујеш

- „Или за нас хајеш, ил не хајеш

„Па Лозницу Турци ударили

275

280)

285

290

300