Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

| 258

По Тавнави и по Поцерини; На мах Луко покупио војску. У Љешницу шанцу дојездише Једног сата а једног минута, Поглавице уједно дођоше

У по с ноћи онђе састадоше. Једнако је бојак на Лозници: Пушке праште, а топови гуде,

· Испод неба лијећу лубарде:

Све баљемез баљемеза, виче,

А лубарда лубарду дозива.

Ту Србињи спавати не могу: Уста Луко, пође по логору,

Џа он себе зове поглавице: »Чујете ли, Српске поглавице ! „И ви, браћо, мали и велики! „Послушајте, што ћу бесједити: „Ако Бог да и Богородица,

„Те се сјутра с Турцим ударимо, „Дете, браћо, да се не издамо: „Ко издао, издало га љето ! „Бијело му жито не родило! „Стара њега мајка не виђела! „им се мила сестра не заклела !

„Јоште, браћо, да вам ово кажем:

„Који би што у боју добио,

„Да добије везпрево благо, „Нека другу не даде исета, „Проклет био ко од њег искао! „Овако себе нек шићара тражи. „Хајте, браћо, бијелој Лозници,

„Оно ј тежак бојак без престанка.“

405

410

415