Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
226
» 0 вала ти, слатки господару !
„На твом дару, на слаткој бесједи.“
Узе Бјелић шару за средину,
Па он зађе по богатој Мачви, Те накупи двадесет Мачвана,
И пред њима Чоњагу ивана, Оде с друштвом Дрини на обалу, Па он пише књигу на кољену, Те је шаље новоме бимбаши: „Господару, Катић-Оимеуне;
»Да си брзо к мени води Дрини, „Доведи ми неколико друга,
„Да идемо у земљу Турћију, »Да срамоту моју покајемо,
„Данас моју, ја ћу сјутра твоју.“
Кад то чуо Катић Симеуне, Хитро скочи, припаса оружје,
Па накупи двадест Прекродринаш,
И поведе Прекодринца Раду, Радивоја, старога курјака,
Који добро пушком бити знаде, Коме пушка назалуд не пупа; Води друштво Бјелић Игњасија, А кад Игњат Симу опазио, Шред њим скочи на ноге лагане, Руке руче, у лица се љубе,
Па уједно друштво саставише, Све се друштво редом изљубило, Нерођена браћа к'о рођена,,
Ту се њима мало учинило,
Већ саију шаљу Парашници, Голом сину Зеки буљубаши:
50
со сл
90
95.