Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
278.
а
Па он оде Дрини на обалу. ·_ Кад га видле двије поглавице,
Пред Зеком су па ноге скочиле, Руке руче, у лице се љубе;
Па међу се Зеку посадише.
А уједно друштво саставите. Ту се саста сто и триест друга. Онда рече Бјелић Игљатије
И бимбаша Катић Симеуне:
„Да наш брате, Зеко буљубаша! » Од сад нама буди старјешина, „Штогођ речеш, тебе ћемо слушат, » А води нас на т'јесне богазе,
„ Бе би какве дочекали Турке, »Да срамоту нашу покајемо.“ Онда рече Зеко буљубаша: „Ако мене, браћо, услушате, „Биће доста меса и гавраном И у гору зелену курјаку.“
То рекоше, на ноге скочише, Докопашше пушке по средини, Валовиту Дрину пребродише, Машише се пусте Семберије.
У пустињи обрасла је трава,
Та добри би коњи посустали, · Јер се трава газити не даде, “ Зеко пође, па с друштвом почива, Не ће свога друштва да умори, Док прегази пусту Семберију, Пак се маши луга Посавекога, Лугом прође село Црљеново,
А кад прође село Црљеново,
135
140
145
160