Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
А
„Сјетуј, Зеко, ти си старјешина.“ Онда Зеко поче сјетовати: „Господару, Катић-Оимеуне!
„ Е ти јеси госпоством најстар ји, „Узми друштва, па ти друма чувај: „Господски су пути и друмови,
„А хајдучки тијесни богази!
„А ти брате, Бјелић-Игњатије ! „Твоја кавга, за тобом смо пошли, „Ти удари са својом дружином, „Иди, Игњо, лугом зеленијем
„ Уза Саву, уза воду ладну,
„Ти ћеш најпр'е ударит на Турке; „Ако Турци почну бјежат млади, „Не ће Турци бјежалт низа Саву, „Нит ће Турци друмом широкијем: „Знаду Турци, на друму ] бусија, „Већ ће Турци побјећ' уза Саву; „Ја ћу моју дружину узети,
„Па ћу засјест Турке од запада, „Не дам њима уза Саву проћи.“ Мучно било Катић-Опмеуну,
Јер у њега цигло двадест друга, Заплака се Катић Симеуне
Голом сину Зеки буљубаши:
„Дај ми, Зеко, дружине у зајам.“ Зеко даде тридесет голаћа,
Та даде му, ријечи не рече.
У Игњата двадесет Мачвана, Ваља њему најпре ударити,
Ал' је страшно са мало дружине, Веће Игњат Зеки бесједио:
230
235
240
255