Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
291
__ 270
„И док ми је лава одбранога, „Кога гојим у двору мојему,
» Од Сријема писара Андрије;
„Па док ми је мог коња дората,
» И док ми је сабље Маџаркиње, уја 6' на цара јунак ударио, „Лави би му чадор бастисали; „Бога молим, да ударе Турци.“ Оде књига Петровићу Борђу,
Учи књигу Петровићу Борђе,
М то Борђу врло мило било,
Од милине на ноге скочио,
И 'вако је Ђорђе говорио:
„Вала синко, Чупићу Стојане ! „Нисам знао, што под скутом држим: „Кад без мене можеш војевати,
„ Сад ја, синко, могу почивати; уда би тако, СОтоко, и не било, „Доста мене, што говориш рабро.“
5] Бој на Кукутници (КОМАД ОД ПЈЕСМЕ)
Мали Боже, на свему ти вала! Да лп грми, да л се земља тресе7 Да ли пуца Крњо и Зеленко
На Зворнику, на бијелу граду,
Те се јека на далеко чује:
Од тог није ништа ни једнога, Већ се бију двије силне војске
У врлетну ломну Влаху старом
90
95
100
105
сл