Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
277
»Да 6' под тобом коњи поцркали,
уја ћу теби коње потпунити. < Оде књига Чачку бијеломе. Истом Лазар за вечеру сјео, Јоште прве чаше не попио,
Већ је држи и Богу се моли,
А књига му паде на кољено. Кад је Мутап књигу сагледао, Пуну чашу на синију баци,
Па узима ону ситну књигу;
А кад виђе, што му књига каже, Брже викну своје вјерне слуге: „Олуге моје, итро поитајте, »Опрем те ми дору од мејдана: „Нове њему плоче промгјените,
> Ситнијим га клинцима поткујте; „Измијте га ђулсом и сапуном,
» Оседлајте седлом сребрнијем, „даувдајте уздом позлаћеном:;
» О двије стране мећ'те у дората, „Мећите му до двије гадаре,
» О ункашу балту оковану;
уДок с' обучем и узмем оружје. „Ево има три бијела дана,
„Кад ја легнем, чудан санак усним,
» Чини ми се у кавзи ћу бити, „Господар ме Петровићу Борђе „Врло брзо своме двору зове.“ „Бог ће дати, да ће добро бити.“ Пак се Лазар поче облачити:
Он обуче свилу и кадифу,
И припаса све сретно оружје,
100
105
110
115
120
125