Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

ХхХху

ХХХ

да су нешто скупили били; но до данас ни од једнога још ништа нисам примио,

9.

Као што сам кавао и у објављенију, ја имам и за пету књигу изабрани пејсама, из равлични времена и од различни догађаја, као што су од прилике и ове у четвртој књизи; а кад би сам штампао бев избора све песме, које имам, јамачно би било још пет оволики књига. Будући да су мене гдекоји наши књижевници јавно кривили, што песме избирам, а не штампам све е реда; зато ћу да кажем овде штогод и о томе. Ја мислим, да је свака народна песма добра и лепа, само ваља, нађи правога певача, који је зна, као што треба. Ја сам казао у предговору к првој књизи на страни ХХХП |[ХБУЦ: „Једни пјесама различно упјевање по народу показује очевидно, да све пје„сме нијесу одма (у првом почетку своме) постале »онаке, какве су, него један почне и састави што, укако он зна, па послије идући од уста до уста урасте и кити се, а кашто се и умаљује и квари; „јер какогођ што један човек љепше п јасније гоувори од другога, тако и пјесме пјева и казује.“ Рђав певач и добру песму рђаво упамти и покварено је другоме пева и казује; а добар певач и рђаву песму поправи према осталим песмама, које он зна. Тако ја мислим, да какав Подруговић да-

хххур Нас чује најгору песму, он би је после неколика,

дана казао онако лепо по реду, као што су и остале његове песме, или је не би никако ни унам-