Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
319
295
Научило уз пушку гледати,
Од образа танку пушку пали, И Лазара димно погодпо
А у руку на десну рамену; Зато Лаво ни хабера нема,
Но га зајми на коња зекуна, Коња угна у Турску ордију, Те он гони Шишов' Омер-агу, Турчина је брзо сустигнуо,
И њему је уграбио главу.
Па се врну проз Турску ордију, Двадест и пет главах окинуо; Па потрча к Петровића-Ђоку, Ал' је Ђоко пашу поломио,
И главама шанац окитио;
Па потрча к Милошу војводи, И погледа Мутапе Лазаре,
Ал Милоша Турци опколили, Лазар виђе, ђога узмучио,
Па га угна у Турску ордију, И од шанца одагони Турке,
И петнаест главах окпнуо,
А Милоша љуто прекорио: „Ах Милошу, рђа те убила! „Што чините, те се не бијете7 „Навукосмо Турке на Влахиње, » Остаћемо вазда пријекорни; „Но удрите, ако Бога знате!
» Та нијесам ни ја од камена, »Не жалите мријет за поштење.
„А сад, браћо! а помози Боже!
„да крст часни и вјеру Христову.“
130
135
110
150
155