Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
ла а
Џеерданом у њих заватрио,
А сустиже стотина коњика.
А кад војска ријеч разумјела,
И многе је Турке угледала, 90 Оставише великога мала,
Побјегоше низ планину равну.
Онђе Турци мала приФатише,
И отлем га натраг повратише,
Окренуше пољу Шиљежару, 395 Угледа их Раде Таушане, |
Џа повикну Мину и Мијата:
„Браћо моја, ако Бога знате!
„Дружина је наша изгинула,
„Отели су мала: великога, 100 „Браните се огњем од Турака,
„Пуштите ми половину друга,
„Е ћу с Мехом мала дијелити.“
А кад зачу Мина и Мијате,
Те се огњем од Турака бране, - 105 Далпе Раду половину друга,
Грлом Раде Таушане виче:
„Стан', Турчине, буљумбаша Мехо!
„Не ћеш угнал мала великога
„Без мртвијех п без рањенијех.“ 410 Па потеже ножа пламенога,
И на Турке јуриш учинио, Поред њега Вуксанов Јоване,
( друге стране Бошко Секулићу, Одмакао попе Драговићу, 4) Угледа га буљумбаша Мехо,
Па с дората ријеч проговара:
„Не напријед, попе Драговићу.: