Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

И другијех стотину Турака,

И стотину коња уграбише, Поскидаше свијетло оружје

И Турачке са рамена главе,

И велики шићар задобише, | Па се Срби здраво повратише, Пјевајући и пушке мећући, Понесоше главу са Ченгијћа И остале главе са бегова Цетињескоме краљу на Цетиње, Дивно их је краљу дочекао, Даровао- Церовић-Новицу, Даде њему медаљу од злата, И сувише њега поставпо, Постави га за првог војводу, И овако њему зафалпо: „Фала, синко, Церовић-Новица ! »Док је рода пи кољена мога, „Држаћу те како своју главу.“ Мирку даде од срме медаљу, И осталим што је за којега.

- 59 Опет то, али друкчије >“)

Деш су тице двије полећеле,

Обје тице, два злосретња врана.

Прелећеше Дугу и Голију,

510

сл = от

520

525

25) Ја имам још четири пјесме о овоме догађају које су у

ну се мало разликују

главноме све налик на ову прву, а у нач једна од друге.