Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

512

470

Па се натраг проз планину вуче,

Пушчина му по камењу туче, Разб'јен, грдан у дружину дође, А Турцима ријеч бесјеђаше: „Хајде, Турци, дома да идемо, уја ви ходит' на торине не ћу, „Јере ћемо, браћо, изгинути

„ И крајини бруку задобити #“

А вели му Алија диздаре:

Мучи, Мујо, стале му с каменом! „Не мећи ми страву на дружину, „Но ако се јеси препануо,

„»Е си мрке влахе угледао, „Хајде, бјежи Корјенићкој жупи, » Пе мећи ми страву на дружину.“ А вели му КЋеримагић Мујо:

» О Алија драги побратиме ! „Пошто сам се тако препануо,

» Ко му сјутра не ће ударити,

» Они свога дома не видио !“

Па скочио на ноге лагане,

Па отолен војску окренуше. Докле на друм дошли на Рудине, Ту је Турска војска починула. Кад је било ноћи по поноћи, Ал' је Мујо на ноге скочио,

Па на троје војску раздвојио: Једну војску себе уставио, Другу даде Алији диздару, Трећу даде ускок-Радојици,

И тако им Мујо говораше: „Хајде с Богом, Алија диздаре !

210

215

220)

225

230

235