Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

51:

И Турчину добра срећа била, Старцу Марку посјекоше главу, Без инада отворише овце.

А удари ускок Радојица

На торине на Банићевића,

И Турцима добра срећа била, Бијеле им овце отворише,

И убише Банићевић-Сава,

Ма утече Станко и Шакоје

Са рођаком Дреком Косовићем, Бране Саву главу и оружје, Два Турчина раном обранише. А удари дизар од Клобука

На торину Џеровића. Вука,

Ето муке и невоље љуте: Наредан се Вуко намјерио, Бјеше Вуко рано уранио,

Те е' умио и Богу молио,

А танани чибук припалио,

Па све мисли о јаду Турскоме; А каде му Турци ударише,

А искочи из торине Вуко,

А. погледа на бијеле овце,

Али Турци стругу отворају,

"А кад виђе, е их отворише,

Од образа ужди џевердана,

Те Турчина добра погодио

Од крваве Корјенићке жупе

По имену Шеховић-Авдију Посред паса, не даде му гласа, А проз њега Ћеримагић-Уса, Ни земља их живе не шчекала;

210

215

280

со ст

290

(50) 5 сл

300