Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

518

476

ње

Стаде ука уз Рудине Вука, Царска би се сила препанула, А не мртва Корјенићка војска; Побјегоше уз Рудине равне,

А кликују Граховске овчаре

И Бањане што су ближе били. А скочише Граховски овчари, А у руке капе доватише, Капом моле, а Богом их куме,

Да им пуште Корјенићке Турке.

А овчари за Бога хајаше, Пуштише им Корјенићке Турке, Ма им доста јада учинише: Четрнаес глава пос'јекоше,

А двадес им раном обранише. Богу хвала, Орби задобише

И поштење дивно учинише !

61. Мурат Оташевић и Мехмед буљубаша

ЈОботетале два добра јунака Под Омутић цареву паланку, Насред друма на Рудине пута: Једно бјеше грацка буљубаша, Веризовић Мехмед од Никшића, А друго је Српска харамбаша, Оташевић Мурат Црногорче; Шетајући Мурат говораше:

» 0 Мехмеде, Турска буљубашо! »Ходи, Мехо, да се помиримо,

4()()

4()5

#10

10