Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Те гледају у зелену траву, Како расте трава на завојке Као дојке у добре ђевојке,

Ал' не гледа Накић усејине, Него агу међу очи црне, Овако му Накић говорио:

» О Ћевајне, наша аго стара, „Ево мене Турчина јунака,

»ја ћу сићи у влашке Котаре „И уводит' котарске сердаре.“ Па отоле на ноге скочио, Дорату се у седлу турио, Окрену га низ Кунар-планину, Ђе гођ пишо у Котаре сишо. Кад се Накић поља доватпо, Ту га танка срећа послужила, Све је поље магла притиснула, Те кроз маглу путем и ћенаром Он не дође кули Цмиљанића Него кули Тоше капетана.

У авлију ућера дорина,

У авлију коња разјахао,

Па му баци дизген про јабуке, И удари шамар по вилици, Сам се дорат по авлији шета. Гледао га Тоша капетане

Са чардака од бијеле куле, Па је Тоша Усу говорио:

„ Ајде, Усо, горје на чардаке, »дДа пијемо п јегленишемо.“ Тада Накић у кулу упђе,

И по српски добро јутро зваше,

4()

ст