Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

п ДВЕ

„Онда ћу те теке даровати.“ Онда скочи млада пашиница, Донесе му златна бошчалука, Штоно вреди благо небројено. А кад пође Петар Ришњанине, Ал' изишла два пашина сина И извела вранца коснатога Покривена зеленом кадифом, И о њему сабља објешена,

Што су на њој два балчака златна

И у њима два камена драта, Ваља сабља два царева града. Па кад пође Петар Ришњанине, Око њега све пашине слуге, Прате Петра на коњу ђогату, Изиђоше на градоку К апију,

Па га прате до воде Бојане. Ондале се натраг повратиле, Петар здраво Рисну долазио.

За тим стаде дана по године, Нит" га има, нит купи сватове. Богм од паше књига долазила На кољену Петру Ришњанину : „Чујеш, Петре, мене, Ришњанине ! „Што ти цуру држиш испрошену „Ево данас по године дана, 0 Књигу учи Петре Ришњанине, Књигу учи и врло ве мучи.

„Ја нијесам цуре испросио,

„Већ су ми је наметнули Турци,

„Што ће мене Турска, наметница 2

„Ако л' цуре ја узети нећу,

120

125

130

135

140

145