Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

105

и

На једеке чоху нерезану,

На барјаке од злата јабуке, Чаушима од злата наџаке, Сегменима спензу небројену, Док дарова хиљаду сватова; Па изнесе Петру Ришњанину, Изнесе му од злата синију А око ње оплетена гуја, Повисоко главу издигнула, Камен драги држи у зубима При коме се види вечерати Усред ноћи како у по дана. Па отале свате испратише, И паша их прати Бушатлија, Пратио их до првог конака, Пак се паша Скадру повратио. Петар оде Рисну бијеломе, И одведе Туркињу ђевојку. Па је води у бијелу цркву, У цркви је цуру покрстио, Лијепо јој име изадио, Л'јепо име кафавли-Ружица, Штоно ми је у кафезу расла

Код честитог паше Скадранина.

И ту Петре шенлук учинио, Шенлук чини за петнаест дана Ђе ј од паше довео ђевојку.

190

200

205