Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

П о старом вакту и земану.

А да рече Поповић Стојане: „Ха банови, моја браћо драга, „Морете ли знати, запазити, „Кад ми бјеше тридесет година, „Јесам доста јада учинио. „Добио сам тридесет мејдана „Све добрије из Удбине глава, „А изнио седам ђевојака

„Из Каниџе из турске Удбине, „Итженио котарске сердаре, „Шест продао, седму оставио, „Те је увех себи са љубовцу. „Шњом сам рђав пород породио: „Три ђевојке и једнога сина. „Сад остарих, моја браћо драга, „Не могу се држати ђогина. „Већ не жалим ђе сам остарио, „Него жалим, моја браћо драга, „Ђе не могу оженити сина „Анта мога окле мене драго.“ Тада рече тридесет Србова: „Поповићу, од Котара главо, „Ево ође тридесет Србова,

„Све главара од влашког Котара, „У свакога има по ђевојка, „Неког сеја, неког мила шћерца, „Сад обирај у ког тебе драго, „Сваки ће је тебе поклонити, „Даће ти је, понијет се неће,“ А кад чуо Поповић Стојане,

Па им слатку ријеч бесједио:

30

со 15