Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Па му тадар ријеч бесједио: „је л' истина, силни Поповићу, »Да ћеш дати што си обећао. „ја ћу поћи просити ђевојку „У Турчина буљубаше Муја, „ја ћу поћи да ни доћи нећу.“ А вели му силан Поповићу: „Све ћу дати, мој соколе сиви, „У те сам се богме и уздао.“ Тада Видак на ноге скочио, Поповићу пољубио руку,

А он њему ријеч за ђевојку Све у жуто стотину цекина, Зећир прстен вас од сува злата, А у њему алем камен драги, Он му ваља стотину цекина, И сувише од злата јабуку, Чим ће просит' на Фалу Ајкуну. А кад Видак приватио благо, Па отоле ђипи на дорина Оракћена пи опусаћена,

А припаса свијетло оружје, Па поћера сентом по ћенару, Пољем вучки, а гором ајдучки, Докле сиђе у турску Удбину

У Кладушу под Мујову кулу. У лијепо доба долазио,

Тек на небо акшам и звијезда, Угна коња у мермер-авлију, Па завика грлом бијелијем: „Отвор' кулу, буљубаша Мујо!“ А вели му гојени Алиле:

120

130

110