Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

уја ћу с мене наниз разнизати, „Те ћу твоју гриву поткитити, удлатним ћу те ковом потковати, „Покривати овилом пи кадифом.“ А кад Комлен пошао на кулу, Окрете се и рече дјевојци:

» О госпођо, лијепа дјевојко, „Ником коња не даји из руке, »Док се натраг из куле повратим.“ Па он оде на бијелу кулу.

Како Комлен изиђе на кулу, Пресрете га од Грабежа краљу, Руке шире у лице се љубе,

За јуначко питају се здравље,

Па сједоше ладно пити вино. Кад се мало вином напојише, Пита краљу Комлен-барјактара:

» А Бога ти, незнани јуначе,

» Одакле си, од кога ли града, „Како ли те по пмену вичу,

» И од ког си рода и племена 2“ Па му Комлен поче говорити: „Господару, од Грабежа краљу, ујеси л' чуо латинске Котаре, „Из Котара Јанковић-Стојана,

„ И сестрића Комлен-барјактара 2 уја сам главом Комлен барјактаре.“ А над зачу од Грабежа краљу, Скочи краљу на ноге јуначке, Удари га руком по рамену,

Па му јунак поче говорити: „Здрав, Комлене, српски барјактару,

160

165

170