Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

» Молимо те кано старијега, „Подај брату вилена ђогата, 95 „Нека пде огледат' ђогата,

„Па што Бог да п срећа донесе.“ Тада Мујо обећа ђогата:

уХајда' Алија опреми ђогата,“

А Алија једва дочекао, 100 Па он љуби буљубашу Муја,

Око њега тридесет Турака,

Па отрка у подрум ђогату,

Те опреми дебела ђогата,

Па он оде у нову чаршију 105 И одведе вилена ђогата,

А кад дође бојаџији младу

Џа овако њему бесјеђаше:

»„ Чујеш ли ме, млади бојамија !

„Можеш ли се, море, поуздати, 110 »Да мојега обојиш ђогата,

» Од ђогата начиниш дората;

„Док отидем до Уџбара града

»да мом коњу боја валит' неће 7 Проговара млади бојаџија: 115 »ја се могу, море, поуздати,

уда га јашеш три мјесеца дана

„Да твом коњу боја валит' неће.“

Тад Алија раседла ђогата.

На ђогата боју ударише 120 Саврх главе до зелене траве,

Од ђогата начини дората.

А кад Турчин обоји ђогата,

Он отиде на нове дућане,

Све маџарско рухо узимаше, ТЕ:

> ст