Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

(а авлије на авлијска врата, Ево ни их на зелену лонџу,

Ђе "но сједе поглавице Турци, А он Турцим' турски селам викну. Све су аге на ноге скочиле,

А с ногу му селам приватиле, А ати су мјесто начиниле,

И мрке му каве покучили,

А тутуме дуге запалили,

Тутун пали мрку каву срче.

Ал' се ага љуто закарио,

Оно сједи шено невесело. Питале га поглавице Турци: „»Апралај, наше десно крило, „А шта си се тако закарио г“ Ага мучи, ништа не говори,

Ив њедара књигу извадио,

Те је тури на каву велику.

А аге су књигу приватиле,

Оде књига од руке до руке,

И виђоше штоно ситна пише. Не била им мила николико. Проговара диздар Асан ага: „Браћо Турци, моје поглавице, „Сад што ћемо од живота, свога, „Е се силно влашче натурило, „Те ми проси шћерцу за љубовцу“ „Ко ће дати вјеру за невјеру“ „Сјетујте ме, моје аге драге.“ Стадоше га аге сјетовати:

» О чули нас, наше десно крило, „Хоћеш ли нас послушати, аго,

120

~> сл

130