Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„Па упаде мене у одају,

БА у мене вино заискао,,

„И дадох му златну купу вину, »Оно попи ни грла не скваси, »Па он оде доље у сватове; »Чини ми се хоће умријети,

» Хоће, бабо, живота ми твога.“ Кад то зачу диздар Асан ага А ђе лаже, а куне се криво, Па излеће граду на бедема, Опет виче у српску ордију

А на име од Урменца краља: »Оди, краље, на бијелу кулу »Да дарујеш твоју милу куму.“ Кад то зачу Урумелац краље, Ама краљу мило не бијаше,

А с тогај се мјеста помицаше. А гледа га Рудан Калајџија, Па је њему Рудан бесједио: „Господару, Уруменче краљу, »Дај ти мене твоју ђеисију, »И дај мене свијетло оругжје, »Хоћу поћи дариват' ђевојку.“ Али њему бесједио краље: »Та не лудуј, Рудан-Калајџија, „Не дам тебе свијетла, оружја, »дар не могу учинит' јунаштво „Које си га море учинио.“

Па се скочи у чадору своме, Па припаса свилај и оружје, А скендерли ћурак пригрнуо, Па пошета ув поље широко,

15"

665

670

со + сл

680

685

690