Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

220

А ђевојка њему говорила:

»О мој куме, Уруменац-краље, „Немој пити златне купе вина, „Е је вино оно отровано,

„Но га тури низ бијелу кулу.“ Кад то зачу Уруменац краљу, У једну на ноге скочио,

Па довати златну купу вина, Уди шњоме под бијелу кулу, Разби купу, а пролије вино, Па дарива Туркињу ђевојку, Ловати је за бијелу руку,

И не шће је Петре оставити, Поведе је низ бијелу кулу. Кад је био на грацку капију, Кад капију затиснули Турци. Кад то виђе Уруменац краље, Ал' се краље врло препануо, Своме срцу гаирета дава,

А на врата јуриш учинио,

Не оставља лијепе ђевојке. Док испаде пред грацку капију, Одсијече седамнаест глава. Кад погледа с десна на лијево, Док угледа слатка пријатеља, Пријатеља диздар-Асан-агу, Једном скочи, а другом прискочи, Те га сабљом мало доватио На довату по бијелу врату, Зачуди се и гора и трава, Куд се ђеде са диздара глава 2 И погуби мила пријатеља,

130

750

+ ст сл