Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

259

Краљевић-Андрију, јер је пи он хајдук; ни Бановић-бекула, јер је он вазда с вилама; ни везира, јер није соја госпоцкога: ни два Јаребичића, јер немају олага, ни Ћћефан-

агу, јер је стар:

Сиједа му брада до појаса: Вјетар пухне, брада му се љуне, Што ће благо кад остане пусто

Хоће Копчића. Браћа му пишу. Он покупи сватове, али нема друга за барјактара. Мајка му каже да пише књигу у Мрожур-планину побратиму Томићу Мијату. Он дође. Али он не игра коња, нити пали пушке, и на питање Копчићево вели, да ће претећи свате:

Пак насрди себе и дорина, Притегну му четири колана, Те претече пет стотина свата, А запјева из грла бијела, Валај љеше од виле бијеле,

А. опали бистра џевердана,

Он ми цикну, чу се до облака.

То видели Турци, и проклети Оузица кадија, па пита бега, која је то делија, пили турска или каурска % Он му каже да је турска, и закуне га да не замеће кавге. Кад су се враћали опет Мијат игра коња, опет Сузица

До Мурата коња догонио, Овако му ријеч бесједио: Младожењо, Копчић-Мурат-бего (Три пута га Богом закумио,

А четвртом Муамедом свецом), Од' ми кажи за Бога једнога, Ко је ово незнана. делија,

Ал' је турска, али је каурскаг

јер му се све чини да је каурска, и даје му веру, да га неће изгубити. Бег му каже ко је. Кадија отрчи Турцима,

и стану се договарати да га погубе. Девојка то види, и ЈИ