Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

261 _ Двориле је четири робиње. То се чудо на далеко чуло, И љепоту чуше по свијету. Просили је бани и краљеви, И са мора млади џенерали, Добра цура неће ниједнота, Но пробира момке и јунаке. То зачуо бане Дрињанине, Па се шета по високој кули, Удара се руком уз обраве, Па овако бане проговара: „Јаох мене до Бога милога ! »Свуд ли има л'јепи ђевојака, »„ А ја јунак вјерен ни ожењен, „Идем просит' лијепу ђевојку.“ Па дозива своју стару мајку: »0 бора ти, моја мила мајко!

„Приправљај ми лака брашњеника,

„А ја идем приправит' дорина,“

Оде мајка справљал" брашњеника,

А бане се почне азурават': На се меће зенђило ођело, Све од чохе у злато кићене, А за пасом срмајли оружје; Добар пусат на коња турио, Шимшир седло, сребрни јексери, А заузда уздом позлаћеном ; На прсима удрп силембета, Ките су му екрли ибришими, А бисером ките попуњене. Носи мајка лаке брашњенице. Бан окрочи бијесна дорина,

до